Često puta pomislim,
O pređenoj raskrsnici se zamislim,
Pitam se da li smo mogli izabrati drugačije,
Skrenuti desno,Probati levo,malo zastati,
Kako su prošli oni što biraše puteve svačije? 
 
Ljudi tvrde,a misli im ograničene,
Vid zamagljen ,vizije zamršene,
 Svojim  principima drugima kuju planove,
Savetuju uz suprotne stavove.
Ne znaju oni postojeće blokade,
Ni u tvom srcu,ni u podsvesti,
Takođe ne znaju ni da li ćeš hteti,
Od straha il’ odgovornosti,da nećeš srušiti,
Čelične, betonske,ukorenjene barikade.
Nikako ne mogu shvatiti dušebrižnike,
Kako ne vide da isti je cilj,
Skrenuli levo,otišli desno,
Uzeli pamuk,koristili daske,
Cilj je cilj,bespredmetne su opaske.
Svakome je izgleda ucrtan kraj puta,
Išao  levo,pa kao…. zabišao,
Pošao desno,nečemu prišao,
sve se to ljudi na isto svodi,
Možemo samo snevati o slobodi.
Želite da se izgradi dvorac iz bajke,
Negde na petom delu ovog puta,
A prostora nema,ograda deli,
Provaliju i put….al’ to ste prevideli.
I nije svakome dato da gradi,
Ni dvorce,ni kule,ni silne gradove,
Ljudi se ipak okreću Nadi,
kujući iznova nove planove.
Zatim se pitaju-zašto se smeškaš,
Što sadiš ljiljane-pa to je greška,
Njihov opojni miris može te zavesti,
Na ovom putu te samo omesti.
Zapušiš im usta,kažeš da ćute,
Pa tada satima brojite minute,
Osećaš krivicu što si bio prek,
Pa opet odlučiš da ćutiš „zauvek“.
I da ti oni nisu najbliži,
Da vas ne vežu  koreni isti,
Ne bi ni osećao grižu savesti,
A tvoj je cilj sve bliži i bliži.
Zbog toga danas odlučujem,
Ono već znano ponovo zaključujem,
Nabacujem osmeh i pozitivan stav,
Sadim ljiljane i nastavljam put koji je prav.
Pa sebe i druge često nagradim,
Nekim se osećanjem ponekad zasladim,
Malo popustim pa zategnem,
Nekad i zastanem,u maštu pobegnem.
Pa tako i vi,dragi moji,
Budite sebi sve bolji i bolji,
Uživajte,pevajte,volite ljude,
Jer će na kraju isto da bude.
Ne laži sebe i ne sputavaj,
Da si pogrešio,time se ne zamaraj,
Nastavi pravo i osmeh na lice,
Ono što mora,što će biti-biće.
Zapamti da ti je na putu dato da biraš,
Levo il’ desno,brže il’ sporije,
S’ osmehom il’ tugom dane da sabiraš,
Uz miris ljiljana il’ sa  nekim drugom…
Cilj ostaje isti….početak i kraj,
A sve ono između-to je život,znaj!!!