Ponosno tvrdiš da znaš šta je sreća.
Zašto onda stalno zuriš?
Često vidim da se duriš,
bes ili tuga,stanica je sledeća.

Gde su sada oni snovi,
planovi i divne želje?
Zar su samo pustolovi,
spremni uvek na veselje?

Zar je život ovaj put,
kojim sad pretrčavaš?
Slepom i gluvom  sve  je usput.
Pa ti prosto preživljavaš?

Kad ćeš konačno da se probudiš?
Poslednji atom snage da daš?
Kada ćeš konačno da se prepustiš?
Svemu onome što i sam sad već znaš?

Ne može niko umesto tebe,
da pruži korak i prozbori.
Ne možeš biti poput bebe
a očekivati da se svet pred tobom otvori.

Ustani i zagrej dušu što zebe,
odbaci svaku poruku preteću,
jer niko nije osim tebe,
zadužen za tvoju sreću!!!

screenshot_2016-10-29-14-29-512.jpg.