Tvoja sreća
Ponosno tvrdiš da znaš šta je sreća.
Zašto onda stalno zuriš?
Često vidim da se duriš,
bes ili tuga,stanica je sledeća.
Gde su sada oni snovi,
planovi i divne želje?
Zar su samo pustolovi,
spremni uvek na veselje?
Zar je život ovaj put,
kojim sad pretrčavaš?
Slepom i gluvom sve je usput.
Pa ti prosto preživljavaš?
Kad ćeš konačno da se probudiš?
Poslednji atom snage da daš?
Kada ćeš konačno da se prepustiš?
Svemu onome što i sam sad već znaš?
Ne može niko umesto tebe,
da pruži korak i prozbori.
Ne možeš biti poput bebe
a očekivati da se svet pred tobom otvori.
Ustani i zagrej dušu što zebe,
odbaci svaku poruku preteću,
jer niko nije osim tebe,
zadužen za tvoju sreću!!!
.
Нема коментара:
Постави коментар
Ostavite svoj komentar: