Претходни дан је протекао у радосном честитању. Наиме,поносни на успех наше ученице у сфери музике…..и ми професори,другари,мештани….ма сви смо срећни!!! Тада помислим како има још ових бисера којима бисмо могли да се захвалимо на успеху који је промовисао и нас и нашу школу…Чак мислим да би свако дете,макар када заврши основну школу,требало да добије неку захвалницу од нас. То би био „ветар у леђа“ за сваког од њих. Потврдило би њихове таленте,ојачало самопоуздање. Дивно би било када би се и ученици осмелили,па када би и наставницима,учитељицама,домару,теткицама,директору,рачуновођи,секретару…..ма свима који су обележили њихово одрастање……написали понеку песму у знак захвалности. Па ево-ја ћу започети.

Резултат слика за klavir i ruža

Публика лагано преплављује салу,

спремни смо за приредбу малу,

сви смо узбуђени,

сцена је спремна,

учесници поређани,

трема је бесмислена.

Почињу самопоуздано,

износе оно већ извежбано,

један за другим,

други за трећим,

аплауз одзвања-

а трема је све мања.

Успешно смо прошли „ватрено крштење“

и свима нам је исто мишљење:

Узимали смо те „здраво за готово“,

када би могло-вратили би те поново.

Јер ти си тако сјајно умео,

ти си се у све разумео,

водио си и носио,

стварао и изгарао.

Па желим макар овим стихом,

да се захвалим асу том:

„Па ХВАЛА Маестро,

и сврати често,

и пуштај глас-

у име свих нас.“

Марија Јакшић