Пожелео је звезду плаву,

чаробну и бајну-

ал` није очекивао толико блиставу,

ни тако бескрајну.

Долепршала је весело она

и азурним плаветнилом обасјала му пут,

посматрао ју је бојажљиво са балкона…

изненађен,узбуђен и ганут.

Дуго се премишљао да ли да је прати,

„данима“ проучавао њен чаробни сјај…

Питао се често да ли ће нестати-

или ишчезнути у бескрај?

Једанаестог „дана“ сумње су избледеле,

полетео је храбро из дворишта свог,

уз своју звезду упознао је анђеле,

виле и чаробњаке из царства магичног.

Па сада гради свој прекрасни двор,

опијајућа мелодија даје му снагу,

за сва своја питања добио је одговор:

Да срећа га чека на овом прагу!

Марија Јакшић