Све чешће помислим,
Ову сам нит само ја могла да замислим!
Све више убеђена
Да сами бирамо пут,
Из века у век вучемо нови капут,
Бирамо људе,сцене и жеље…
А није за све повод весеље.
Ма овај сценарио одише мојом нотом:
-чаробна лутања,мистична сећања,
-чудесно рађање па стално суђење,
-борба и сукоб са самим собом,
-истинске спознаје,разговор с’ Богом…
Туга и бес и људски гест,
Разговор с’анђелом,не тако чест.
Све су то делови мог мозаика,
И мада ми је још увек нејасна слика,
Доста је лекција научено,
Храбрости,снаге,победа уткано.
Понеки делић савијен,не крут,
Види се-више је пута утиснут.
Душа је то одавно изабрала,
И не бој се,све је тада знала:
И пут и трње,борбе и падове,
И љубави и срећу, награде и дарове.
Јер циљ и јесте нешто научити,
Изборити се,победити,понекад мучити.
Бити све јачи,бољи и виши,
На Божјој лествици бити што тиши.
Јер мудрац ћути,ослушкује шта ће чути,
Док онај други стално лаје,
Он никад не хаје,
Никад не престаје,
Он се не предаје.
Па ти изабери:
Бирај по својој жељи,
Ал не по виду,
Очи су слепе,
Бирај по души,
Не бирај лепе.
Одлучи се за добро а не за лако,
Зграби оно што не бира свако.
И само веруј!
Веруј у анђеле,Господа и себе!
Па чак и кад те неко огребе,
Устани,пусти,крени даље…
Јер ова вожња још увек траје!
Jakшић Марија