четвртак, 17. новембар 2016.

Tvrdim da...

Pokojna sećanja
Isplivaju u nečijem osmehu,
Sporom hodu,
Mirnom tonu
Ili zvonkom glasu.
Čekaj!!!
Pa nije bio zvonak
Već divni bariton
Koji budi drhtaje.
Znate,
Tvrdim da nedosanjano
Ne nestaje-san se vrati.
Tvrdim da se neizgovoreno
Prepreči kao stena.
Nedorečeno
Uvek vreba svoj trenutak.
Nezagrljeno motri
I iz zapećka
Šalje slajdove dok snevamo.
Sve to tvrdim sada
Kada caruje nada
A noć je mlada...
Sanjarim i
Tvrdim da...

Нема коментара:

Постави коментар

Ostavite svoj komentar: