Pokojna sećanja
Isplivaju u nečijem osmehu,
Sporom hodu,
Mirnom tonu
Ili zvonkom glasu.
Čekaj!!!
Pa nije bio zvonak
Već divni bariton
Koji budi drhtaje.
Znate,
Tvrdim da nedosanjano
Ne nestaje-san se vrati.
Tvrdim da se neizgovoreno
Prepreči kao stena.
Nedorečeno
Uvek vreba svoj trenutak.
Nezagrljeno motri
I iz zapećka
Šalje slajdove dok snevamo.
Sve to tvrdim sada
Kada caruje nada
A noć je mlada...
Sanjarim i
Tvrdim da...
Iskre su nastale u trenucima buđenja i puštanja glasa o svemu što me okruživalo. Shvatila sam da je previše toga ostalo neizgovoreno. Svaka „priča“ ima svoju poruku ,savet ili prosto simbolično prikazanu životnu situaciju. Ovde su moja iskustva ili maštanja.Uživajte a zatim se drznite da izgovorite i progovorite….jer previše je mudraca među nama koji ćute i puštaju da nas prekrije magla gluposti. Slike su preuzete sa raznih sajtova. Marija Jakšić - Marie Soleil
четвртак, 17. новембар 2016.
Tvrdim da...
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар
Ostavite svoj komentar: