Usnila sam divan san:
Dobili smo prekrasan dvor.
Više ne pitamo zašto.
Ne moraš ti ništa reći.
Kažu da pre ili kasnije-
Reči nisu potrebne,
Za početak treba početi.
Publika lagano preplavljuje salu…
Čujete li?
Sada podižem glas u ime svih!
Sve češće pomislim:
Ružni scenario je prevagnuo!
Volela bih sada…
Stani!!!
Oduvek se pitamo-
Ma nije to ljubav!
Okruženi uglađenom gospodom,
Sedeli su u društvu.
Često puta pomislim:
Ponosno tvrdiš da znaš šta je sreća,
Sediš i smeškaš se,
Posmatram vas tako uzbuđene lepe,
Aspekti za sutrašnji dan su sledeći:
Poželeo je zvezdu plavu.
Znam da su uzaludne kule od peska!!!
Zašto uvek kada čovek pomisli
Da je prevazišao i zaboravio?