Принчеви и роботи

Расли су убеђени
да су бајке оствариве.
Уверени да су то слике
наступајуће реалности.

Деца су као анђели,
чистота душе их краси.
Временом  се сумња,бол,
неуспех или тужан крај огласи.

У трену нестане
дивно уређени свет,
решење је невидљиво,
доброта недокучива.

Бајка је нестварна,
чаробна , бајна,
али не и реална.

Некадашњи малишани
неће допуштати маскама
да замагљују,
пупољци неће уљуљкани
маштарити.

Расте нова стамена
генерација.
Поборници црно-белих фигура
који виде даље,
планирају потезе
а опрез им је свакодневица.


Нестаде наде која покреће,
вере у чудотворно,
истине као једино могуће,
сјаја Сунца и одсјаја Месеца
и њиховог вечитог плеса.

Мислиоци мудријаши
су погрешили.
Не може чудо без туге,
срећа без таме,
нада без снаге.
Жуде да заштите,
па роботизују свет.

Марија Јакшић