Sedeli su u društvu,
Komentarišući dnevne dogodovštine,
Gledala je  pravo,
 ponekad klimala glavom.
Osećala je njegov pogled,
Dozivao je….
Pogledala bi ga usputno,
Preletela preko lica,očiju,usana…
I počela da sanja.
Snu se pridružio i on.
Govor se proredio,
On naslonio udobno 
I zagonetno smeškao.
Talasi su prenosili misli,
Nežnosti i poljupce….
Sada je drhtalo i srce,
Tuče i lomi kao da će da iskoči.
Oboje gube dah,
Čaj se prosu,
A mekani poljupci 
stvaraju po licu rosu.
Nakon tih ukradenih minuta,
Šetali su u društvu nespretno,
Izgubljenog pogleda,na kraju puta,
Pogledali bi se često.