петак, 21. јун 2019.

Принц и клинцеза









Не можеш приземљити орла!
Крила спутавају, увек хрли навише!
Желела сам јако, без слуха била,
сваки мој корак удаљавао ме је превише.

Не можеш одмах стићи до центра,
лавиринт је готово век грађен!
Ал' ја сам желела, скоро обневидела,
слободу пространства, мој свет да му покажем.

Идеали и реалност су често у супротности,
поглед им је замагљен ил' сном ил' јавом!
Желела сам, чиниле су се као лудости,
расветлити маглу што плови међ' тамом.

Толико слични у удаљеним световима,
пишемо бајке на папирусу бескрајном,
заустављени сумњама обавијени зидинама,
свако у свом, сигурном и бајном.

Ако постоје путеви којима мисли плове,
можда и чујеш неспретне поздраве,
у трену ћеш застати код приче нове,
сетиће на неспоразум, дворе чађаве.

Искре Marie Soleil





недеља, 16. јун 2019.

Свете Тројице



Када би могао извући се напоље
не питајући зашто нити до када?
Када би успео имати поверења
кад није лако, не назире се нада?
Ако истински увидиш грешке
које неуморно вуку на дно,
ако угледаш замке и препреке,
одбациш старо и прихватиш ново?
Можеш победити сву таму и страх,
препустити се, опростити и следити
тајне знаке што скрива их облак!
Не чекај чудо да се пред тобом прикаже,
чуда су душо свуда око нас!
Не криви никога, до нас је, заиста!
Ти, он ил' она?
Једна суштина,
посматрача триста!?
Воли и љуби, испери мржњу,
бес нас ослепи, не носи спас!
Не бежи, не сумњај, помози сужњу!
Спас дрема у теби!
Веруј у Нас!

"Искре Marie Soleil"

недеља, 09. јун 2019.

Zamišljeni sonet




Već par dana zamišljena brojim,
Koliko je leta proteklo od tada?
Zabrojim se, pa zbunjena stojim,
Stoji vreme ali ne i nada.

Sve će doći tad na svoje mesto,
Kad se trase ukrste pred nama,
Događa se, iznenadi često,
Svetlost bljesne a izbledi tama.

Misli gore, plamen kosi sumnju,
Karte kriju u novom deljenju,
Moje, naše, sećaju na prošle,

Devet, deset il' će biti osam?
Zamišljena, takva kakva jesam,
Dočekujem one što su došle.

Marija Jakšić – Marie Soleil


уторак, 04. јун 2019.

Skriveno blago



Oslušni pa zastani!
Želi li duša darove Zemlje il’ Neba?
Šta ti to treba
pre nego osmeh lice preplavi?
Dobićeš jedan, nikada dovoljno vredan,
želeti drugi, peti pa sledeći
jureći zbunjen na putu ka sreći,
osvrtati se, saplitati, nećeš ni pitati...
Šta je to beskrajno što nikad ne bledi,
ono zbog čega osmeh i vredi?
Blago se skriva negde duboko,
nevidljivo je onima što ga zlatom mere,
zato se više ne pitaj gde je!
Možeš ga dati il’ sutra izgubiti.
Zbog toga nemoj pogrešno suditi!
Blago je, ipak, silno “ljubiti”!


"Iskre Marie Soleil"

Jutarnji pozdrav


Oslušni svaku reč!
Nisu one tričava slova.
Kada uspeš da osetiš
nijanse i prelive,
prasak il’ smiraj,
poruku ili poziv...
možda ćeš ih opreznije birati?
Napiši sebi priču,
protkanu najsilovitijim,
najnežnijim rečima
koje nadahnjuju!
Iščitavajući je,
poželi svojoj duši
 fantastičan dan.
Jer, svaki je neponovljiv!
Samo je tvoj i vredan osmeha!


"Iskre Marie Soleil"

Otpad


Kad reči gacaju po blatu,
kad tama predvodi tvoja dela,
tada znaj da sam već odlepršala
do tebi nedostižnih predela.

Nemoj se čuditi što su daljine bliskije,
što neću reći mada sve znam,
što seta izbija, magla još vlada,
što sečem, brišem, ne volim sada!

Uzalud pokušaji da otpad ukrasiš,
smeće će ostati, srce već ti je trulo,
zato se nemoj više ni truditi,
nula je nula kad se množi nulom.

Ne mogu tama i svetlost srasti,
iskre ih bace miljama daleko,
ne može mržnja uz ljubav rasti,
one plove slepe, svaka svojom rekom.

„Iskre Marie Soleil