Изабери да бираш

 

Желиш ли заиста да сатерају те у ћошак,

врате на почетак а путујеш већ дуго?

Зауставе и уназаде под велом хуманог,

да ли је скупо ил' нешто друго?

Знаш ли да је знање непроцењиво благо,

вештине што стичеш универзални кључ?

Не желе они да стижеш далеко,

учиш ил' ствараш, већ сасвим друго.

Крупне су речи јефтина варка,

пробуди се, време је, амбис је близу,

процени, одмери будућу парализу,

па бирај да ходаш, победи кризу!

Криза ће настати неосетно, тихо,

кад угуши се реч, зауставе идеје,

када сви схватимо да се узалудно сеје,

јер оде у етар, јер беспотребно је.

Када си самостално изградио палату,

затим сви заједно кад подигосмо царство,

отворисмо врата, поделисмо свима,

нађе се још неко ко "боље" има?!

Уз прво што захтева и неко одрицање,

друго што имаш и наставићеш да ствараш,

да ли је треће, што привидно је бесцење,

варка ил' подвала што спречиће да се развијаш?

Изабери да бираш док избора има,

процени цену којом пред носем машу,

проникни у истину коју покушавају да замажу,

има још начина рану да видаш!

Марија Јакшић - Marie Soleil

 

Написаћу ти бајку

 

Не могу ти читати бајке,

Сувише су једнострано усмерене ка љубави,

Принцу, спасу ил' штогод другом,

Сврха је циљ што често слаби.

 

Љубав није по себи сврха,

Она је извор, снага, надахнуће,

Није ни излаз, ил' спас за безнађе,

Нит' смо ми немоћни, вера нас вуче.

 

Написаћу ти, најдража моја,

Бајку што говори о љубави и снази,

које, са Небеским, можеш да пробудиш,

моћ је у жељи, слободни су нам потези.

 

Све од нас зависи, баш све је могуће!

Када пожелиш,  покушаш и кренеш,

Љубав је у теби, у сваком бићу,

Жеља нас покреће, не нешто треће!

Марија Јакшић - Marie Soleil

Гучка школа

 

Ушушкани зеленилом,

Клешемо нове трагове,

Ношени чаробном мелодијом,

Учимо, стварамо, трчимо на часове.

 

Осмех краси наша лица,

Јер нас љубав веже снажна,

Свако дете, ново срце,

Карика је једна важна.

 

Браћа, сестре, родитељи,

Стазе су нам утабали,

Свако дете као бисер,

Негом, пажњом заливали.

 

Посебно је тле и место,

Покретачко и умилно,

Где заблиста и сад често,

Гучко ђаче то чаробно.

 

Одјекују  широм земље,

Талентима дарована,

Успех, машта, креације,

Искре Гучких малишана.

 

Марија Јакшић – Marie Soleil

Zvezdan, lasta pored jezera

 

Vreme je, dragi moji, da oslušnemo svoju dušu. 
Ne, nemojte to sklanjati po strani! 
Sada je vreme! Ne smemo gubiti ni trenutka!
Povucimo se u tišinu i oslušnimo govor našeg srca, reči koje nam duša šapuće. Više ne viče od sreće i uzbuđenja, samo šapuće. 

Pokušajte da pronađete koja je to stvar od koje srce treperi? 
Teško je opisati osećaj. Evo kako da ga prepoznate. 
Imaćete želju da vrištite, da skačete. Osetićete pritisak u grudima, smeškaćete se, kikotati naglas, bićete toliko uzbuđeni da ćete poželeti da čitavom svetu uzviknete:

"Hej, ovo je prava stvar! Fantastično je! Ovim bi trebalo da se bavimo! Ovde je sreća! Ovo je moj poziv!"

Dajte sebi vremena...možda se neće javiti odmah. Duboko je to skriveno u nama, zatrpano je raznoraznim moranjima koja su nas ućutkala i ugušila. Verujte da postoji i pojaviće se! Ostanite otvoreni, posmatrajte, istražujte smireno i pažljivo, budite strpljivi! Pojaviće se situacija nenadano i tada će srce zaigrati!

Šta je moj poziv, moj blagoslov, moja srećna zvezda vodilja?

Zvezdan je to znao odmah po rođenju. Išao je ka tome, učio, pobeđivao, spoticao se kada se olenji. Nije bio shvaćen od svih sa kojima je morao da koegzistira u raznoraznim zajednicama. Bio je drugačiji od njih...nežna duša, umetnički vizionar sa prekrasnim talentom. Njegova porodica je imala krila a bio je okružen ribama. Živeo je u divnoj porodici. Voleli su ga, razumeli i podržavali na putu do ostvarenja sna. Podsticali su ga da nastavi, da ne odustane. Govorili su mu da će okruženje promeniti, da postoje oni slični njemu. 
Postojali su i pronašao ih je. 

Tada je shvatio koliko su smešni svi koji su ga spoticali, koliko je nevažno da li zna da pliva? 

On je imao krila. Ta krila su većini riba bila trn u oku.
Kada se, jednog dana kada je odrastao, našao među pticama, zahvalio se porodici i divnim prijateljima na podršci. Zahvalio se Bogu i Anđelima što je dobio priliku da gospodari nebom. Zahvalio se i sebi što nije odustao na minornim preprekama.
Sada leti do visina koje nekada nije mogao ni zamisliti. 
Svaki put mu srce zadrhti od blagoslova i radosti. Srećan je.


A ti? Hoćeš li nastaviti da kvasiš svoja krila po jezeru ili ćeš dozvoliti sebi da konačno poletiš?

Daj sebi dozvolu za let jer to zaslužuješ, jer ti se može!

Budi zahvalan što ti se može i što ti je poklonjen taj dar! 

Upotrebi svoj Božji dar!



Marija Jakšić - Marie Soleil

Звездан, ласта поред језера

 

Време је, драги моји, да ослушнемо своју душу. 

Не, немојте то склањати по страни! 

Сада је време! Не смемо губити ни тренутка!

Повуцимо се у тишину и ослушнимо говор нашег срца, речи које нам душа шапуће. Више не виче од среће и узбуђења, само шапуће. Покушајте да пронађете која је то ствар од које срце трепери? 

Тешко је описати тај осећај. Ево како да га препознате. 

Имаћете жељу да вриштите, да скачете. Осетићете притисак у грудима, смешкаћете се, кикотати наглас, бићете толико узбуђени да ћете пожелети да читавом свету узвикнете:

"Хеј, ово је права ствар! Фантастично је! Овим би требало да се бавимо! Овде je срећа! Ово је мој позив!"

Дајте себи времена...можда се неће јавити одмах. Дубоко је то скривено у нама, затрпано је разноразним морањима која су нас ућуткала и угушила. Верујте да постоји и појавиће се! Останите отворени, посматрајте, истражујте смирено и пажљиво, будите стрпљиви! Појавиће се ситуација ненадано и тада ће срце заиграти!

Шта је мој позив, мој благослов, моја срећна звезда водиља?

Звездан је то знао одмах по рођењу. Ишао је ка томе, учио, побеђивао, спотицао се када се олењи. Није био схваћен од свих са којима је морао да коегзистира у разноразним заједницама. Био је другачији од њих...нежна душа, уметнички визионар са прекрасним талентом. Његова породица је имала крила а био је окружен рибама. Живео је у дивној породици. Волели су га, разумели и подржавали на путу до остварења сна. Подстицали су га да настави, да не одустане. Васпитали су га да ће окружење променити, да постоје они слични њему. 

Постојали су и пронашао их је. Тада је схватио колико су смешни сви који су га спотицали, колико је неважно да ли зна да плива? Он је имао крила. Та крила су већини риба била трн у оку.

Када се, једног дана када је одрастао, нашао међу птицама, захвалио се породици и дивним пријатељима на подршци. Захвалио се Богу и Анђелима што је добио прилику да господари небом. Захвалио се и себи што није одустао на минорним препрекама.

Сада лети до висина које некада није могао ни замислити. 

Сваки пут му срце задрхти од благослова и радости. Срећан је.

А ти? Хоћеш ли наставити да квасиш своја крила по језеру или ћеш дозволити себи да коначно полетиш?

Дај себи дозволу за лет јер то заслужујеш, јер ти се може!

Буди захвалан што ти се може и што ти је поклоњен тај дар! 

Употреби свој Божји дар!

Марија Јакшић - Marie Soleil

"Чаролија одрастања"

 Прво поглавље романа прожетог Искрама Marie Soleil...

Ljubav je cilj

Ljubav je jedini pravi cilj,

Prema sebi, drugima, drugu il' cvetu,

Ljubav je potrebna i našoj Planeti,

Vetru, Suncu, Zvezdama, svetu.

Kad srce vibrira tada telo drhti,

Dotakne i one što milje udaljiše,

Voli i ljubi šta duša zaište,

Ljubav te vodi gde su duše čiste.

Ljubav je ideja od koje poletiš,

U poslu, zagrljaju, pogledu il' reči,

Ako ona zamre, gasi se i život,

Preživljavaš, odlažeš, drugi ti je preči!

Ljubim vas i volim,

Marija Jakšić – Marie Soleil