субота, 26. децембар 2020.

Zvezdan, lasta pored jezera

 



Vreme je, dragi moji, da oslušnemo svoju dušu. 
Ne, nemojte to sklanjati po strani! 
Sada je vreme! Ne smemo gubiti ni trenutka!
Povucimo se u tišinu i oslušnimo govor našeg srca, reči koje nam duša šapuće. Više ne viče od sreće i uzbuđenja, samo šapuće. 

Pokušajte da pronađete koja je to stvar od koje srce treperi? 
Teško je opisati osećaj. Evo kako da ga prepoznate. 
Imaćete želju da vrištite, da skačete. Osetićete pritisak u grudima, smeškaćete se, kikotati naglas, bićete toliko uzbuđeni da ćete poželeti da čitavom svetu uzviknete:


"Hej, ovo je prava stvar! Fantastično je! Ovim bi trebalo da se bavimo! Ovde je sreća! Ovo je moj poziv!"


Dajte sebi vremena...možda se neće javiti odmah. Duboko je to skriveno u nama, zatrpano je raznoraznim moranjima koja su nas ućutkala i ugušila. Verujte da postoji i pojaviće se! Ostanite otvoreni, posmatrajte, istražujte smireno i pažljivo, budite strpljivi! Pojaviće se situacija nenadano i tada će srce zaigrati!


Šta je moj poziv, moj blagoslov, moja srećna zvezda vodilja?


Zvezdan je to znao odmah po rođenju. Išao je ka tome, učio, pobeđivao, spoticao se kada se olenji. Nije bio shvaćen od svih sa kojima je morao da koegzistira u raznoraznim zajednicama. Bio je drugačiji od njih...nežna duša, umetnički vizionar sa prekrasnim talentom. Njegova porodica je imala krila a bio je okružen ribama. Živeo je u divnoj porodici. Voleli su ga, razumeli i podržavali na putu do ostvarenja sna. Podsticali su ga da nastavi, da ne odustane. Govorili su mu da će okruženje promeniti, da postoje oni slični njemu. 
Postojali su i pronašao ih je. 

Tada je shvatio koliko su smešni svi koji su ga spoticali, koliko je nevažno da li zna da pliva? 

On je imao krila. Ta krila su većini riba bila trn u oku.
Kada se, jednog dana kada je odrastao, našao među pticama, zahvalio se porodici i divnim prijateljima na podršci. Zahvalio se Bogu i Anđelima što je dobio priliku da gospodari nebom. Zahvalio se i sebi što nije odustao na minornim preprekama.
Sada leti do visina koje nekada nije mogao ni zamisliti. 
Svaki put mu srce zadrhti od blagoslova i radosti. Srećan je.


A ti? Hoćeš li nastaviti da kvasiš svoja krila po jezeru ili ćeš dozvoliti sebi da konačno poletiš?


Daj sebi dozvolu za let jer to zaslužuješ, jer ti se može!


Budi zahvalan što ti se može i što ti je poklonjen taj dar! 


Upotrebi svoj Božji dar!



Marija Jakšić - Marie Soleil

Звездан, ласта поред језера

 


Време је, драги моји, да ослушнемо своју душу. 

Не, немојте то склањати по страни! 

Сада је време! Не смемо губити ни тренутка!

Повуцимо се у тишину и ослушнимо говор нашег срца, речи које нам душа шапуће. Више не виче од среће и узбуђења, само шапуће. Покушајте да пронађете која је то ствар од које срце трепери? 

Тешко је описати тај осећај. Ево како да га препознате. 

Имаћете жељу да вриштите, да скачете. Осетићете притисак у грудима, смешкаћете се, кикотати наглас, бићете толико узбуђени да ћете пожелети да читавом свету узвикнете:

"Хеј, ово је права ствар! Фантастично је! Овим би требало да се бавимо! Овде je срећа! Ово је мој позив!"

Дајте себи времена...можда се неће јавити одмах. Дубоко је то скривено у нама, затрпано је разноразним морањима која су нас ућуткала и угушила. Верујте да постоји и појавиће се! Останите отворени, посматрајте, истражујте смирено и пажљиво, будите стрпљиви! Појавиће се ситуација ненадано и тада ће срце заиграти!

Шта је мој позив, мој благослов, моја срећна звезда водиља?

Звездан је то знао одмах по рођењу. Ишао је ка томе, учио, побеђивао, спотицао се када се олењи. Није био схваћен од свих са којима је морао да коегзистира у разноразним заједницама. Био је другачији од њих...нежна душа, уметнички визионар са прекрасним талентом. Његова породица је имала крила а био је окружен рибама. Живео је у дивној породици. Волели су га, разумели и подржавали на путу до остварења сна. Подстицали су га да настави, да не одустане. Васпитали су га да ће окружење променити, да постоје они слични њему. 

Постојали су и пронашао их је. Тада је схватио колико су смешни сви који су га спотицали, колико је неважно да ли зна да плива? Он је имао крила. Та крила су већини риба била трн у оку.

Када се, једног дана када је одрастао, нашао међу птицама, захвалио се породици и дивним пријатељима на подршци. Захвалио се Богу и Анђелима што је добио прилику да господари небом. Захвалио се и себи што није одустао на минорним препрекама.

Сада лети до висина које некада није могао ни замислити. 

Сваки пут му срце задрхти од благослова и радости. Срећан је.


А ти? Хоћеш ли наставити да квасиш своја крила по језеру или ћеш дозволити себи да коначно полетиш?

Дај себи дозволу за лет јер то заслужујеш, јер ти се може!

Буди захвалан што ти се може и што ти је поклоњен тај дар! 

Употреби свој Божји дар!


Марија Јакшић - Marie Soleil


среда, 16. септембар 2020.

Ljubav je cilj


Ljubav je jedini pravi cilj,
Prema sebi, drugima, drugu il' cvetu,
Ljubav je potrebna i našoj Planeti,
Vetru, Suncu, Zvezdama, svetu.
Kad srce vibrira tada telo drhti,
Dotakne i one što milje udaljiše,
Voli i ljubi šta duša zaište,
Ljubav te vodi gde su duše čiste.
Ljubav je ideja od koje poletiš,
U poslu, zagrljaju, pogledu il' reči,
Ako ona zamre, gasi se i život,
Preživljavaš, odlažeš, drugi ti je preči!
Ljubim vas i volim,
Marija Jakšić – Marie Soleil
Слика може да садржи: текст

недеља, 13. септембар 2020.

Небом ил' на тлу




Бирали смо већ познато,

надали се да је исто,

сада  дани сумње буде,

деца, стари, сви се чуде!


Па зар ово изабрасмо?

Тело доле, дом на Небу?

Ходај, стани па полети!

Oво старо буди зебњу.


Нисмо знали да некада,

не може ни да се врати!

Лик до лика, стара стада,

нове дворе сада гради.


Увидесмо да је Небо,

пут једини, телу храм.

Да бар могу да се вратим!

Испариће све што знам!?


Марија Јакшић - Marie Soleil

субота, 12. септембар 2020.

"Лаж" из збирке песама "Искре Marie Soleil"

 


Лаж

Питам се зашто пристајеш
да те убеде у непроменљивост?
Својим изборима и ставовима напредујеш,
вером и храброшћу креираш стварност.

Сви очи имамо а слика различита,
тамна ил' светла, роза ил' сива,
Како онда можеш бити сигуран,
да није туђа, илузијом да не плива?

Одлучи, коначно, да желиш да бираш,
да видиш даље, не једно дрво,
пространства шума почни да откриваш,
дрво нек остане тек као прво.

Важно је, једино, шта срце каже,
теби је камен, некоме глина.
Усмери мислима и срце кад лаже!
Све је то лажно док не одлучиш да је истина.

Марија Јакшић - Marie Soleil

четвртак, 10. септембар 2020.

Све се види

 

Да ли је могуће да се претвараш?

Наивним привидом прикриваш циљ?

Теби је решење годинама да се скриваш?!

Сладуњавим осмехом палиш нам фитиљ...

 

Нећу рећи када, ни како, ни где,

Знај да је близу, лава ће открити,

Штета што мислиш да снег ће покрити,

Трагове греха, бразде и јаде.

 

Зар си заборавио да све се види?

Ништа се под небом сакрити не може!

Небо је извор енергетских нити

кидаш их од себе а понор те сустиже!

 

Марија Јакшић – Marie Soleil

„Искре Мари Солеј“