Разумем да је то твој начин.
Плашим се да је мој пут другачији.
Не можеш обећати, рано је још за то,
нисам ни сама помислила да их дам,
али ти сечеш ружу у корену,
пре него процвета и наговештај тај.
Понекад поздрав, испраћен пољупцима,
буди и жари још више,
некада пече, рана крвари,
друго или чак треће вече.
Разумем да не можеш,
не обећаваш празно,
ал' машта би ми сада била дража,
волим да сневам да све је ближе,
могуће, дивно, прекрасно сада.
Зато ћу ћутати, пустити, ослободити,
све ове нити што везују нас,
нећу ни тражити, ни сада ни сутра,
јер ти је немогуће, не видиш спас.
Разумем ни да ти све ове речи
неће помоћи,
биће ти смешне, претеране,
знам,
ал' ја сам сањар што снева по ноћи,
да љубав је оно што испуњава дан.
Препуштам сада времену и тишини,
да утре пут твоје среће,
немој се љутити, нећу се јављати,
препуштам судбини, нек одзвони за крај.
Искре Marie Soleil
