Сада подижем глас у име свих,
У име свих одгурнутих,
У име свих генијалних
Али још увек неоткривених.
Њихови таленти се стално гуше,
Они нису васпитани да руше,
Они су тихи,мудри и часни,
Дакле,сви они што нису гласни!!!
За њих не знате,
Они су у рупи.
А сваки пут кад по који иступи,
Кад скупи снагу и пусти глас,
Обавезно налети на неког од вас.
И буде гурнут све дубље, све даље…
А какву поруку то сада шаље?
И ко сте ВИ да ЊИМА судите?
Ма ко сте ви да ЊИХ оцењујете и да их кудите?
Ко вам то даје за право
Да одбаците или прихватите?
Да оцените,да процените?
Схватите коначно да сте ту
Само због ЊИХ,
Због тих латица још неразвијених!!!
Ваш је задатак да препознате,
Следећи корак је да негујете
И на прави пут да их упутите.
Сви ти цветови нежни и мали,
На своје ноге још нису стали,
А ви их газите и гушите…
А ви им снове рушите???
Па нису сви за казну рођени,
И нису сви бунтом вођени,
Па да их покрене сила и снага,
Да сами успеју, победе врага.
Ал’ добро знајте,
ОВО ЈЕ ГРАНИЦА И
НЕ ДОЗВОЉАВАМ ДА БУДЕ ЗАДЊА СТАНИЦА!!!
ПУШТАМ У ПОГОН ОВАЈ ВОЗ И
УСМЕРАВАМ НА ПРАВИ КОЛОВОЗ.
А кад се врати снажан и јак,
Овенчан славом,похваљен с’ правом,
Немојте њиме да се хвалите,
Само ћутите и не гњавите.
Ја ћу сад бити тај бунтовник,
Који покреће,води и гура даље,
Онај,што у свет великана шаље,
Подстиче и брани к’о живи зид,
ЧЕТУ ВОЈНИКА, А СВАКИ ЈЕ ПУКОВНИК!!!!
ЈАКШИЋ МАРИЈА
Нема коментара:
Постави коментар
Ostavite svoj komentar: