Okruženi uglađenom gospodom
koja vreba moguću grešku ili pad,
Pružio joj je ruku i prozborio:
„Mozemo li da zaplešemo sad?  “
Nije verovala da li on ume,
Niti da se zaista razume …
Stavila  mu je ruku na rame bojažljivo,
Posmatrala ga je sramežljivo.
Njegov zagrljaj je bio snažan,
Odraz u očima nekako vlažan,
Oslonac čvrst,korak siguran,
A on je prosto bio uporan.
Privukao je sebi i lagano vodio,
Svakim pokretom vešto zavodio,
Spustila je ruku na njegove grudi,
Pa su se zavrteli kao ludi.
Zadovoljan osmeh na licima im blista,
Ova dva bića više nisu ista,
Duše su se isprepletale u dodiru nežnom,
A sve svoje želje iskazali su pesmom:
„Dance me to the end of love“