Već par dana
zamišljena brojim,
Koliko je leta
proteklo od tada?
Zabrojim se, pa
zbunjena stojim,
Stoji vreme ali
ne i nada.
Sve će doći tad
na svoje mesto,
Kad se trase ukrste
pred nama,
Događa se,
iznenadi često,
Svetlost
bljesne a izbledi tama.
Misli gore,
plamen kosi sumnju,
Karte kriju u
novom deljenju,
Moje, naše,
sećaju na prošle,
Devet, deset
il' će biti osam?
Zamišljena,
takva kakva jesam,
Dočekujem one
što su došle.
Marija Jakšić –
Marie Soleil
Нема коментара:
Постави коментар
Ostavite svoj komentar: