Не можеш приземљити орла!
Крила спутавају, увек хрли навише!
Желела сам јако, без слуха била,
сваки мој корак удаљавао ме је превише.
Не можеш одмах стићи до центра,
лавиринт је готово век грађен!
Ал' ја сам желела, скоро обневидела,
слободу пространства, мој свет да му покажем.
Идеали и реалност су често у супротности,
поглед им је замагљен ил' сном ил' јавом!
Желела сам, чиниле су се као лудости,
расветлити маглу што плови међ' тамом.
Толико слични у удаљеним световима,
пишемо бајке на папирусу бескрајном,
заустављени сумњама обавијени зидинама,
свако у свом, сигурном и бајном.
Ако постоје путеви којима мисли плове,
можда и чујеш неспретне поздраве,
у трену ћеш застати код приче нове,
сетиће на неспоразум, дворе чађаве.
Искре Marie Soleil
Нема коментара:
Постави коментар
Ostavite svoj komentar: