Када би могао извући се напоље
не питајући зашто нити до када?
Када би успео имати поверења
кад није лако, не назире се нада?
Ако истински увидиш грешке
које неуморно вуку на дно,
ако угледаш замке и препреке,
одбациш старо и прихватиш ново?
Можеш победити сву таму и страх,
препустити се, опростити и следити
тајне знаке што скрива их облак!
Не чекај чудо да се пред тобом прикаже,
чуда су душо свуда око нас!
Не криви никога, до нас је, заиста!
Ти, он ил' она?
Једна суштина,
посматрача триста!?
Воли и љуби, испери мржњу,
бес нас ослепи, не носи спас!
Не бежи, не сумњај, помози сужњу!
Спас дрема у теби!
Веруј у Нас!
"Искре Marie Soleil"
Нема коментара:
Постави коментар
Ostavite svoj komentar: