Oslušni pa
zastani!
Želi li duša
darove Zemlje il’ Neba?
Šta ti to treba
pre nego osmeh
lice preplavi?
Dobićeš jedan,
nikada dovoljno vredan,
želeti drugi,
peti pa sledeći
jureći zbunjen na
putu ka sreći,
osvrtati se,
saplitati, nećeš ni pitati...
Šta je to
beskrajno što nikad ne bledi,
ono zbog čega
osmeh i vredi?
Blago se skriva
negde duboko,
nevidljivo je
onima što ga zlatom mere,
zato se više ne
pitaj gde je!
Možeš ga dati il’
sutra izgubiti.
Zbog toga nemoj
pogrešno suditi!
Blago je, ipak,
silno “ljubiti”!
"Iskre Marie Soleil"
Нема коментара:
Постави коментар
Ostavite svoj komentar: