субота, 26. децембар 2020.

Звездан, ласта поред језера

 


Време је, драги моји, да ослушнемо своју душу. 

Не, немојте то склањати по страни! 

Сада је време! Не смемо губити ни тренутка!

Повуцимо се у тишину и ослушнимо говор нашег срца, речи које нам душа шапуће. Више не виче од среће и узбуђења, само шапуће. Покушајте да пронађете која је то ствар од које срце трепери? 

Тешко је описати тај осећај. Ево како да га препознате. 

Имаћете жељу да вриштите, да скачете. Осетићете притисак у грудима, смешкаћете се, кикотати наглас, бићете толико узбуђени да ћете пожелети да читавом свету узвикнете:

"Хеј, ово је права ствар! Фантастично је! Овим би требало да се бавимо! Овде je срећа! Ово је мој позив!"

Дајте себи времена...можда се неће јавити одмах. Дубоко је то скривено у нама, затрпано је разноразним морањима која су нас ућуткала и угушила. Верујте да постоји и појавиће се! Останите отворени, посматрајте, истражујте смирено и пажљиво, будите стрпљиви! Појавиће се ситуација ненадано и тада ће срце заиграти!

Шта је мој позив, мој благослов, моја срећна звезда водиља?

Звездан је то знао одмах по рођењу. Ишао је ка томе, учио, побеђивао, спотицао се када се олењи. Није био схваћен од свих са којима је морао да коегзистира у разноразним заједницама. Био је другачији од њих...нежна душа, уметнички визионар са прекрасним талентом. Његова породица је имала крила а био је окружен рибама. Живео је у дивној породици. Волели су га, разумели и подржавали на путу до остварења сна. Подстицали су га да настави, да не одустане. Васпитали су га да ће окружење променити, да постоје они слични њему. 

Постојали су и пронашао их је. Тада је схватио колико су смешни сви који су га спотицали, колико је неважно да ли зна да плива? Он је имао крила. Та крила су већини риба била трн у оку.

Када се, једног дана када је одрастао, нашао међу птицама, захвалио се породици и дивним пријатељима на подршци. Захвалио се Богу и Анђелима што је добио прилику да господари небом. Захвалио се и себи што није одустао на минорним препрекама.

Сада лети до висина које некада није могао ни замислити. 

Сваки пут му срце задрхти од благослова и радости. Срећан је.


А ти? Хоћеш ли наставити да квасиш своја крила по језеру или ћеш дозволити себи да коначно полетиш?

Дај себи дозволу за лет јер то заслужујеш, јер ти се може!

Буди захвалан што ти се може и што ти је поклоњен тај дар! 

Употреби свој Божји дар!


Марија Јакшић - Marie Soleil


среда, 16. септембар 2020.

Ljubav je cilj


Ljubav je jedini pravi cilj,
Prema sebi, drugima, drugu il' cvetu,
Ljubav je potrebna i našoj Planeti,
Vetru, Suncu, Zvezdama, svetu.
Kad srce vibrira tada telo drhti,
Dotakne i one što milje udaljiše,
Voli i ljubi šta duša zaište,
Ljubav te vodi gde su duše čiste.
Ljubav je ideja od koje poletiš,
U poslu, zagrljaju, pogledu il' reči,
Ako ona zamre, gasi se i život,
Preživljavaš, odlažeš, drugi ti je preči!
Ljubim vas i volim,
Marija Jakšić – Marie Soleil
Слика може да садржи: текст

недеља, 13. септембар 2020.

Небом ил' на тлу




Бирали смо већ познато,

надали се да је исто,

сада  дани сумње буде,

деца, стари, сви се чуде!


Па зар ово изабрасмо?

Тело доле, дом на Небу?

Ходај, стани па полети!

Oво старо буди зебњу.


Нисмо знали да некада,

не може ни да се врати!

Лик до лика, стара стада,

нове дворе сада гради.


Увидесмо да је Небо,

пут једини, телу храм.

Да бар могу да се вратим!

Испариће све што знам!?


Марија Јакшић - Marie Soleil

субота, 12. септембар 2020.

"Лаж" из збирке песама "Искре Marie Soleil"

 


Лаж

Питам се зашто пристајеш
да те убеде у непроменљивост?
Својим изборима и ставовима напредујеш,
вером и храброшћу креираш стварност.

Сви очи имамо а слика различита,
тамна ил' светла, роза ил' сива,
Како онда можеш бити сигуран,
да није туђа, илузијом да не плива?

Одлучи, коначно, да желиш да бираш,
да видиш даље, не једно дрво,
пространства шума почни да откриваш,
дрво нек остане тек као прво.

Важно је, једино, шта срце каже,
теби је камен, некоме глина.
Усмери мислима и срце кад лаже!
Све је то лажно док не одлучиш да је истина.

Марија Јакшић - Marie Soleil

четвртак, 10. септембар 2020.

Све се види

 

Да ли је могуће да се претвараш?

Наивним привидом прикриваш циљ?

Теби је решење годинама да се скриваш?!

Сладуњавим осмехом палиш нам фитиљ...

 

Нећу рећи када, ни како, ни где,

Знај да је близу, лава ће открити,

Штета што мислиш да снег ће покрити,

Трагове греха, бразде и јаде.

 

Зар си заборавио да све се види?

Ништа се под небом сакрити не може!

Небо је извор енергетских нити

кидаш их од себе а понор те сустиже!

 

Марија Јакшић – Marie Soleil

„Искре Мари Солеј“

Узалуд

 Када видиш још неостварено,

Окусиш непостојеће реалности,

Пробаш, треснеш, пуца вретено,

Труло и тамно, препуно пакости.

 

Питаш се непрестано како то не виде?

Зашто отровом посипају пут?

Осетиш да им је страно да се постиде,

Слепе их жалиш, ниси ни љут.

 

Урлик се проноси сваким издахом,

Светлошћу ил' тамом пробуђен, силан,

Чезнемо сви за мајушним предахом,

Сад ако станемо, мир нам је недостижан.

 

Немој се борити ватром и огњем,

Ватра на ватру не иде, знај!

Удахни љубав, анђелима вођен,

Рај је у души и ту је крај!

 

Марија Јакшић – Marie Soleil

"Искре Мари Солеј"