Бирали смо већ познато,
надали се да је исто,
сада дани сумње буде,
деца, стари, сви се чуде!
Па зар ово изабрасмо?
Тело доле, дом на Небу?
Ходај, стани па полети!
Oво старо буди зебњу.
Нисмо знали да некада,
не може ни да се врати!
Лик до лика, стара стада,
нове дворе сада гради.
Увидесмо да је Небо,
пут једини, телу храм.
Да бар могу да се вратим!
Испариће све што знам!?
Марија Јакшић - Marie Soleil
Нема коментара:
Постави коментар
Ostavite svoj komentar: