Звездан, ласта поред језера

 

Време је, драги моји, да ослушнемо своју душу. 

Не, немојте то склањати по страни! 

Сада је време! Не смемо губити ни тренутка!

Повуцимо се у тишину и ослушнимо говор нашег срца, речи које нам душа шапуће. Више не виче од среће и узбуђења, само шапуће. Покушајте да пронађете која је то ствар од које срце трепери? 

Тешко је описати тај осећај. Ево како да га препознате. 

Имаћете жељу да вриштите, да скачете. Осетићете притисак у грудима, смешкаћете се, кикотати наглас, бићете толико узбуђени да ћете пожелети да читавом свету узвикнете:

"Хеј, ово је права ствар! Фантастично је! Овим би требало да се бавимо! Овде je срећа! Ово је мој позив!"

Дајте себи времена...можда се неће јавити одмах. Дубоко је то скривено у нама, затрпано је разноразним морањима која су нас ућуткала и угушила. Верујте да постоји и појавиће се! Останите отворени, посматрајте, истражујте смирено и пажљиво, будите стрпљиви! Појавиће се ситуација ненадано и тада ће срце заиграти!

Шта је мој позив, мој благослов, моја срећна звезда водиља?

Звездан је то знао одмах по рођењу. Ишао је ка томе, учио, побеђивао, спотицао се када се олењи. Није био схваћен од свих са којима је морао да коегзистира у разноразним заједницама. Био је другачији од њих...нежна душа, уметнички визионар са прекрасним талентом. Његова породица је имала крила а био је окружен рибама. Живео је у дивној породици. Волели су га, разумели и подржавали на путу до остварења сна. Подстицали су га да настави, да не одустане. Васпитали су га да ће окружење променити, да постоје они слични њему. 

Постојали су и пронашао их је. Тада је схватио колико су смешни сви који су га спотицали, колико је неважно да ли зна да плива? Он је имао крила. Та крила су већини риба била трн у оку.

Када се, једног дана када је одрастао, нашао међу птицама, захвалио се породици и дивним пријатељима на подршци. Захвалио се Богу и Анђелима што је добио прилику да господари небом. Захвалио се и себи што није одустао на минорним препрекама.

Сада лети до висина које некада није могао ни замислити. 

Сваки пут му срце задрхти од благослова и радости. Срећан је.

А ти? Хоћеш ли наставити да квасиш своја крила по језеру или ћеш дозволити себи да коначно полетиш?

Дај себи дозволу за лет јер то заслужујеш, јер ти се може!

Буди захвалан што ти се може и што ти је поклоњен тај дар! 

Употреби свој Божји дар!

Марија Јакшић - Marie Soleil