"Чаролија одрастања"

 Прво поглавље романа прожетог Искрама Marie Soleil...

Ljubav je cilj

Ljubav je jedini pravi cilj,

Prema sebi, drugima, drugu il' cvetu,

Ljubav je potrebna i našoj Planeti,

Vetru, Suncu, Zvezdama, svetu.

Kad srce vibrira tada telo drhti,

Dotakne i one što milje udaljiše,

Voli i ljubi šta duša zaište,

Ljubav te vodi gde su duše čiste.

Ljubav je ideja od koje poletiš,

U poslu, zagrljaju, pogledu il' reči,

Ako ona zamre, gasi se i život,

Preživljavaš, odlažeš, drugi ti je preči!

Ljubim vas i volim,

Marija Jakšić – Marie Soleil

Небом ил' на тлу

Бирали смо већ познато,

надали се да је исто,

сада  дани сумње буде,

деца, стари, сви се чуде!

Па зар ово изабрасмо?

Тело доле, дом на Небу?

Ходај, стани па полети!

Oво старо буди зебњу.

Нисмо знали да некада,

не може ни да се врати!

Лик до лика, стара стада,

нове дворе сада гради.

Увидесмо да је Небо,

пут једини, телу храм.

Да бар могу да се вратим!

Испариће све што знам!?

Марија Јакшић - Marie Soleil

"Лаж" из збирке песама "Искре Marie Soleil"

 

Лаж

Питам се зашто пристајеш

да те убеде у непроменљивост?

Својим изборима и ставовима напредујеш,

вером и храброшћу креираш стварност.

Сви очи имамо а слика различита,

тамна ил' светла, роза ил' сива,

Како онда можеш бити сигуран,

да није туђа, илузијом да не плива?

Одлучи, коначно, да желиш да бираш,

да видиш даље, не једно дрво,

пространства шума почни да откриваш,

дрво нек остане тек као прво.

Важно је, једино, шта срце каже,

теби је камен, некоме глина.

Усмери мислима и срце кад лаже!

Све је то лажно док не одлучиш да је истина.

Марија Јакшић - Marie Soleil

Све се види

 

Да ли је могуће да се претвараш?

Наивним привидом прикриваш циљ?

Теби је решење годинама да се скриваш?!

Сладуњавим осмехом палиш нам фитиљ...

 

Нећу рећи када, ни како, ни где,

Знај да је близу, лава ће открити,

Штета што мислиш да снег ће покрити,

Трагове греха, бразде и јаде.

 

Зар си заборавио да све се види?

Ништа се под небом сакрити не може!

Небо је извор енергетских нити

кидаш их од себе а понор те сустиже!

 

Марија Јакшић – Marie Soleil

„Искре Мари Солеј“

Узалуд

 Када видиш још неостварено,

Окусиш непостојеће реалности,

Пробаш, треснеш, пуца вретено,

Труло и тамно, препуно пакости.

 

Питаш се непрестано како то не виде?

Зашто отровом посипају пут?

Осетиш да им је страно да се постиде,

Слепе их жалиш, ниси ни љут.

 

Урлик се проноси сваким издахом,

Светлошћу ил' тамом пробуђен, силан,

Чезнемо сви за мајушним предахом,

Сад ако станемо, мир нам је недостижан.

 

Немој се борити ватром и огњем,

Ватра на ватру не иде, знај!

Удахни љубав, анђелима вођен,

Рај је у души и ту је крај!

 

Марија Јакшић – Marie Soleil

"Искре Мари Солеј"