Малена

Осмех твој је с' Неба дар,

Даровах ти име исто,

Поглед скрива медни жар,

Милује нас он, баш често.

Чак и кад сам речи прве,

С' нестрпљењем ја желела,

У осмеху речи живе,

Љубиле су, ти смешкала.

Па и сад ми осмех красиш,

Радост, светлост, љубав носиш,

Смеј се мила сваког трена,

Благослова ј' душа пуна,

Мишљу плови мудрост њена.

Чаробна је та малена.

Искре Мари Солеј