Hajde sada zastani,
Odbaci svaku misao,
Neka sve nestane,prestani!
Zašto ne bi samo disala?
Duboki udisaj pa pauza,
A svest je
prazna,neispunjena.
Sledi lagani izdisaj i
staza,
Što vodi do smiraja i
opuštanja.
Koračaš stazom korak po korak,
Jedan i drugi i nastavljaš
redom ,
Sve dok ne ugledaš čudesni šumarak,
Brojaćeš svaki ciljanim sledom.
Posmatraš svaku granu što leti,
Svaki je list zelen i pun,
Videćeš pticu,spremnu da poleti,
Pogledaj cvet ,nestašni žbun.
Pred tobom je tirkizni,smaragdni potok,
Voda se sliva i spira sve,
Teče sve dalje,dalje na istok,
Tu gde su lale i ruže blistave.
Stopala bosa ,listovi mokri,
Hodaš polako da produžiš trenutak,
Voda je bistra,vidiš i belutak,
Kamen i travu što nežno ga prekri.
Osluškuješ šum i potoka žubor,
Svaki je zvuk magičan i snen,
Na ramenu golub došaptava izbor,
Goni na let blagoslovljen.
Tada poletiš,penješ se sve više,
Do pamučnih oblaka blještavo belih,
I kako letiš,svaka sumnja se briše,
Evo i onih misli veselih.
Čuješ u blizini nečiji smeh,
Veselo zvoni i jedan i drugi,
Njihova radost mami ti osmeh,
Prepoznaš sebe,al ko je drugi?
Zar nije divno videti te srećnu,
Ponosnu ,sigurnu i punu snage,
Pružati i primati tu ljubav moćnu,
Smejati,biti ,voleti drage.
Sada se vrati u ovaj trenutak,
Ostvari odmah sve svoje želje,
Osećaš li sada
ogroman boljitak?
Nastavi priču,smeh i veselje.
Ljubav i smeh melemi su znani,
Što snažno privuku ostvarenja
mnoga,
Prijatelj,majka,prolaznik
neznani,
samo su ogledalo stanja tvoga.
Zato sad voli,veruj i diši,
Prijatelj pravi sve je bliži,
Promeni priču,osmotri bolje,
Sve je to samo snaga volje.
Nemoj zaboraviti zarazni smeh,
Duša ti ište da ga čuješ,
Nemoj odbaciti sve one sne,
Što lebde i čekaju da ih pozoveš.
Pa reci HVALA i njemu i njoj,
Otvori vrata ljubavi zaraznoj,
Ljubi i voli jer to je sveto,
Smej se i želi-već ti je dato.
MARIJA JAKŠIĆ
Нема коментара:
Постави коментар
Ostavite svoj komentar: