NEŽNOSTI

SVETLOST LAGANO PUTUJE,

TRAŽI I DOZIVA,

SVAKI USNULI DAMAR,

SVAKU OPIJAJUĆU MISAO.

SPIRA SVA SIVA MAGNOVENJA,

BLAGOŠĆU BUDI NEŽNOSTI.

BAJKA JE POČELA:

„NEKADA DAVNO,U ZEMLJI ČUDA...“

POŽELIŠ DA UHVATIŠ ZRAČAK,

DODIRNEŠ I OSETIŠ,

DA ZADRHTIŠ I PREPUSTIŠ SE,

SVETLOSTI KOJA OSLOBAĐA.

SADA SMO U NAŠEM SVETU,

NESVESNI  I LUCKASTI,

DOK OSETI PRETE

DA DOSEGNU BESKONAČNOST.

POGLEDAJ BOLJE,

ZAVIRI DUBLJE OD OČIGLEDNOG,

ČEŽNJIVO,

SVE DO PREPUŠTANJA,

SVAKOJ ISPREPLETENOJ NITI.

ZATIM PUSTI NEK TRAJE,

U ZAPISU VEČNOSTI.

SVAKI NAREDNI NEK BUDE-

KAO OVAJ PRVI.

SOLEIL MARIE JAKŠIĆ