среда, 15. мај 2019.
уторак, 14. мај 2019.
среда, 8. мај 2019.
Ananas
Prkosi i zove
kada slutnje haraju,
nasmeje i traži
kada se prkosi zamrznu,
prati i pita dok izazovi
lepršaju nošeni strahom.
Volim.
Baš ga takvog volim!
Zbog osmeha,
nefiltriranih predstava,
svetla kojim utire put,
zbog poziva u nepoznato,
zbog neobičnog.
Volim.
Još više ga volim!
Sada svaki šestougao
poziva sledeći
a niz se sklapa u beskonačnom.
Tek sada mu oblik prepoznajem.
Kada ga volim.
Marie Soleil - Marija Jakšić
среда, 20. март 2019.
Величанствени
Не могу похвалити таму,
светлосни преливи су ми блискији.
Не могу презирати ожиљке,
одскочне су ми даске, пут ми је чистији.
Зашто да
враћам протекло
док се толико радујем новом дану?
Нећу вам доћи, нисам из те приче,
искре ме милују на путу снова,
изабрала осмехе, на то не личе,
схватила да је трачак светлосни одсјај.
Ходају уназад, слепи су за сјај,
хвалећи рану, заклањају рај.
Ал' ми је тешко гледати без речи,
како се ваљају у лажи тој!
Љубав је
само, део по део,
одлика величанствених на стази овој!
Немој говорити тек да би копао!
Немој ни гледати већ руку пружи!
Реч нам је дата да нади служи,
не да уруши, не да се обруши.
Marie Soleil - Марија Јакшић
субота, 16. март 2019.
Jutro
Isparava lagano šireći opojnosti,
zagasito kestenjesta, naizgled kompaktna,
razbuđuje usnule misli.
Možda i ti, upravo ispijaš prvi gutljaj?
Kada se bolje zagledam,
nepravilni oblici se spajaju,
nalik na oblak, sunce ili cvet.
Otelovljene poruke lepršaju,
dozivaju da ih protumačimo.
Gugutke dozivaju da osmotrimo
opuštajuće zelenilo, svežinu i sjaj,
pozdravljaju i prenose tokove,
spajajući nas nakon sati snevanja.
Znam, osetila sam blagi povetarac
nestvarnog plašta,
sve ono što se priželjkuje.
Uz šoljicu buđenja,
stihove ringišpila,
opojne pupoljke,
osmehe i tišinu,
prebiramo zadovoljstva.
Bisous mon chéri.
Marija
Jakšić – Marie Soleil
Пријавите се на:
Постови (Atom)