Prkosi i zove
kada slutnje haraju,
nasmeje i traži
kada se prkosi zamrznu,
prati i pita dok izazovi
lepršaju nošeni strahom.
Volim.
Baš ga takvog volim!
Zbog osmeha,
nefiltriranih predstava,
svetla kojim utire put,
zbog poziva u nepoznato,
zbog neobičnog.
Volim.
Još više ga volim!
Sada svaki šestougao
poziva sledeći
a niz se sklapa u beskonačnom.
Tek sada mu oblik prepoznajem.
Kada ga volim.
Marie Soleil - Marija Jakšić
Нема коментара:
Постави коментар
Ostavite svoj komentar: