Тишина на Велики петак

 

Уронићу у тишину,
појачати унутрашње разговоре,
повезати знакове које сам превидела,
ћутећи, измичући се,
сагледати и применити.
Тишина највише говори.
Осудили су јер је био претња,
Опростио је.
Мучили невиног,
Опростио је.
Бирали таму, нису светлост,
Опростио је.
Загрмело је када је отишао,
Заплакали су.
Зашто би човек очекивао нешто друго?
Неколицина ће видети,
Неколицина ће пружити руку,
Неколицина ће схватити разлог,
Неколицина ће заблистати са тобом.
Тако и треба да буде.
У тишини,
не хватајући таму,
пуштајући да протекне,
не упадајући у замке,
упловићу у светлост.
Опростићу.
Мир лепрша из извора.
Ја?
Ја сам негде далеко.
Искре су моји трагови.

Марија Јакшић - Marie Soleil