Ћутим јер одговор леди,
певам јер ћу те ту пронаћи,
занесеног у високим тоновима
некадашњих сјајних тренутака.
Молим се и верујем.
Анђели ти већ обасјавају пут ка нама,
милозвучне харфе буде трубе,
одјекује она моја омиљена.
Скамењена и непомична,
одлучујем да више никада,
макар се све изокренуло наопачке,
нећу рећи - други пут ћемо.
Све док капци не залепршају,
док буре не прочисте,
снага не продрма уснуле дамаре,
чекаћу!
Окрени се ка тим бљесцима,
то су твоје искре.
Милиони су жеља у њима,
милиони молитви и поздрава.
До свитања немирко...
Марија Јакшић - Marie Soleil
Нема коментара:
Постави коментар
Ostavite svoj komentar: