застао бицикл дрема,
ипак, погледи пуни хемије,
пробуде и загреју.
Сећам се знакова,
„случајности" и осмеха,
7 секунди кашњења,
за стасале хероје.
Одјекује ехо, не јењава,
сада са осмехом, не сетом,
драгоцено и ретко,
вредно питања.
Рећи ћу хвала, зашто већ знам,
пратити знакове, живети сан,
када нам треба тад нам и шаље,
карту за осмех, радост и сјај.
Марија Јакшић
Marie Soleil
Нема коментара:
Постави коментар
Ostavite svoj komentar: