Величанствени

Не могу похвалити таму,

светлосни преливи су ми блискији.

Не могу презирати ожиљке,

одскочне су ми даске, пут ми је чистији.

Зашто  да враћам протекло

док се толико радујем новом дану?

Нећу вам доћи, нисам из те приче,

искре ме милују на путу снова,

изабрала осмехе, на то не личе,

схватила да је трачак светлосни одсјај.

Ходају уназад, слепи су за сјај,

хвалећи рану, заклањају рај.

Ал' ми је тешко гледати без речи,

како се ваљају у лажи тој!

Љубав  је само, део по део,

одлика величанствених на стази овој!

Немој говорити тек да би копао!

Немој ни гледати већ руку пружи!

Реч нам је дата да нади служи,

не да уруши, не да се обруши.

Marie Soleil - Марија Јакшић

Jutro

Isparava lagano šireći opojnosti,

zagasito kestenjesta, naizgled kompaktna,

razbuđuje usnule misli.

Možda i ti, upravo ispijaš prvi gutljaj?

Kada se bolje zagledam,

nepravilni oblici se spajaju,

nalik na oblak, sunce ili cvet.

Otelovljene poruke lepršaju,

dozivaju da ih protumačimo.

Gugutke dozivaju da osmotrimo

opuštajuće zelenilo, svežinu i sjaj,

pozdravljaju i prenose tokove,

spajajući nas nakon sati snevanja.

Znam, osetila sam blagi povetarac

nestvarnog plašta,

sve ono što se priželjkuje.

Uz šoljicu buđenja,

stihove ringišpila,

opojne pupoljke,

osmehe i tišinu,

prebiramo zadovoljstva.

Bisous mon chéri.

Marija Jakšić – Marie Soleil

Jačoj od bola

Pokretačkom snagom pri svakom udahu,
veri i nadi si me učila,
sklapaš mozaik na mom peharu,
smeškaš se zastojima kojima sam te mučila.

Borbenoj i snažnoj,u svom prirodnom stanju,
analize i sinteze su ti svakodnevica,
ratničkim poklikom uobličiš lica,
jačih od bola po svakom pitanju.

Sloboda i isceljenje nisu ti više strani,
sve su to tebi bliske teme,
znaš ih i sama, nemam tu dileme,
slabost il' strah  iz tvog su sveta prognani.

Uvek naš vođa, prkosiš s' čudima,
"Život mi je bliži od pretnje krajem!"
Ipak te obasipam ovim darovima,
 i dvanaest ti lekcija, najdraža darujem.

Marija Jakšić - Marie Soleil

Leptirići

Ako si poverovao u nepostojanje

Briši taj scenario, promeni družinu!

Izmeni deo, zatim celinu,

Traži i kopaj, ne pristaj na odlaganje!

Ako se budiš u vatri želja

Koje si prelio ledenom sumnjom,

Ustani! Budan snevaj davna veselja,

Vođen ljubavlju, željom il' snom!

Ako si uspeo da pokvariš bajku,

Menjaš joj kraj, zaustavljaš čudo,

Onda je vreme da zavoliš ludo

Rečju il' poljupcem razbiješ školjku!

Nemoj da rušiš suštinu bića,

Ne zaklanjaj cilj, sačuvaj izvor!

Sve je to dušo pogrešan izbor,

Dok ne zatreperiš poput leptirića.

Marija Jakšić – Marie Soleil

Ratnici

Sećala se tog osmeha,
zračio je.
Kao pevušeći, ležerno bi
dočekao svaki udarac.
Privlačila je ta razdraganost,
bezbrižnost,
spremnost.
Divila mu se.
Sada još više.
Privlačila ga je.
Neumorna energija,
viktorije nemogućih misija,
tananost koju skriva
dok oči odaju.
Zavoleo je.
Hrabrost je iščezla,
neprepoznatljiv je.
Nada se znaku,
čudu valjda,
prisnijoj reči
kako bi se usudio.
Smeška se,
rafali reči izleću,
ne usuđuje se.
Ne sluti.
Tople poglede,
nespretne iskaze,
osmeh kojim pleni.
Čekaju.
Neka traje još malo.
Priželjkuju neizdrživo jer,
to je u njihovoj prirodi,
ratničkoj.

Marija Jakšić - Marie Soleil

Déjà vu

Kada primetiš
da je nezaustavljivo,
svakog dana čudnovato,
ispunjenje sa lakoćom.

Kada vidiš da videti ne možeš
bisere koji isplivavaju,
tugaljiv osmeh dok...
čitaš izvinjenja između redova.

Kada ti postane sivo,
sam i kada to nisi,
znaj da si položio.
Vreme je za naredne ispite.

Kada osetiš kišu,
seti se oluje,
seti se već viđenog i ne brini.
Kao i pre, sve će to magla pokriti.

Marija Jakšić -Marie Soleil

Je l'aime

Volim ga.
Dahom,
mirisom,
sjajem,
sećanjima,
osmehom.
Samo ga volim.
Nežno,
nenametljivo,
ponekad setno.
Volim da volim,
sanjam da snevam,
u praskozorju decenija,
proteklih drhtaja,
nenadmašnih iluzija
koje oživljavaju.

Marija Jakšić - Marie Soleil