Млад Месец

Видиш ли обрисе који наговештавају,
почетак је пута, тек ће да заблистају,
сви ови изазови само га оснажују,
док се све не посложи у неком мају.

Ослободи тугу јер не видиш даље,
све су то замке што нестрпљење гради,
било је, јесте, биће, већ нам шаље,
назнаке сјаја који несумњиво следи.

Нису све сенке намерно скројене,
неке су тренутне, благе, нису вођене,
усмери фокус на оно што следи,

Квалитет и искра не може да избледи,
Све су то драга, пролазни нереди,
Блистаће још лепше, тек му то следи!

Искре Marie Soleil

Зар не би било дивно

Зар не би било дивно
Погледом испунити жељу?
Покрени оно уснуло и интуитивно,
Праскозорје дочекај у весељу!

Зар не би било прекрасно
кад би се срећа осмехом дозвала?
Делила, множила и збрајала
било да је сићушна, ближа ил' даља?

Све је већ могуће, осмотри боље,
пожели, препусти, улиј више воље,
Чаробне ноте већ плове к' душама,

Дотакну па се скрију у неком сну,
загрљај мами, већ волиш њу,
нежну и милу што мери се пољупцима.

Искре Marie Soleil

Моје објављене песме

Уметнички хоризонт, Саша Мићковић

"Купидонова стрела" - песма "Пољупци

"Његошев вијенац" - песма "Револуција"

"Будимо људи попут Патријарха" - песме "Корење",

"Божији дарови",

"Буди искра",

 "Анђели"

"Лирска круна 2" - песма "Ратници"

"Балкански песнички сабор" - "Замишљени сонет",

"Отпад",

"Јутарњи поздрав",

 "Древни сценарио",

"Скривено благо"

Nove pesme u Balkanskom saboru pesnika

Апсурдна пловидба

Тражили су слике и доказе,
засули те питањима разним,
време прошло, реформе пролазе,
све ишчезло у срцима празним.

Сад ти следи нова генијалност,
прва, пета, остајемо неми,
расти опет и прихвати стварност,
нема места никаквој дилеми.

Та је кула од карата здана,
моја, твоја, остаће незнана,
снажан темељ мораш да поставиш,

Не тражи га где ти они кажу,
Схватио си да те мисли лажу,
Вечно царство почни ти да градиш!

Марија Јакшић - Marie Soleil

Фреквенција поезије

Преливају се сунчеви бљесци,
комадић радости упакован је баш за тебе,
покушај да га угледаш.
Животиње те весело поздрављају,
свака колико она уме,
покушај да ослушнеш.
Природа ти поклања мирисе,
опијају и носе до оних срећних тренутака,
покушај да се препустиш.
Бог, анђели, Универзум,
ма у шта да верујеш,
поздравља те шарајући облаке срцима,
покушај да их угледаш.
Немој макар данас,
стварати препреке,
ширити тугу,
преносити оштра сечива,
повређивати душе које, чини ми се,
осећају снажније него ти.
Ти си весник Неба,
они грле а не ударају!
Ти си весник Звезда,
оне указују а не блокирају!
Ти си весник анђела,
они помажу а не притискају!
Ти си весник мудраца,
они виде и пре очигледног!
Лако је погодити тугу,
лако је распирити бес,
лако је привући стихоклетствима,
Лако је.
Није то сврха песника!
Зато од данас,
пре него испалиш пљусак речи,
ослушни и осети им фреквенцију!
Када пронађеш ону праву,
схватићеш свој задатак.
Добро дошао у свет благословених душа,
добро дошао у свет песника.

Искре Мари Солеј

Данас је прекрасан дан

Настављам,

верујем,

видим.

Указује се пут који сам назирала.

Ширим крила, 

окружена искрама корачам светом.

Снага пулсира,

циклични сјај 

преплављује Планету,

креира чудеса.

Захвална сам што јесам,

уз најмилије свиће прекрасан дан.

Удишем чаролију,

окупана сам Сунцем,

миришем мир,

носе ме невидљиви токови

Природе и Свемира.

Свиће предиван дан.

Праском ствара бескрајни низ.

Чујем шапат:

"Осмехни се,

срећа је заразна.

Није до цвећа,

до семена је.

Негуј га благошћу и љубављу."

Радост трепери у срцу.

Искре Мари Солеј